Naizgled mala promena pravila mogla bi da ima veliki uticaj na igru u
Premijer ligi. Čelnici takmičenja propisali su da na svim stadionima u
ligi od ove sezone dimenzije terena budu 105x68 metara, u skladu sa
standardom UEFA.
Dosadašnji propisi dozvoljavali su klubovima da po svom nahođenju koriste dužine između 100 i 110 metara i širine između 64 i 75 metara. Promena bi zbog stila igre teoretski trebalo da pomogne Arsenalu, a najviše odmogne Stouk Sitiju.
Stouk, koji ulazi u petu sezonu po ulasku u najviši rang i smatra senajuspešnijim timom koji se vratio u ligu u ovom veku, koristio je najmanje moguće dimenzije (100x74m), što je pomagalo njihovoj specifičnoj igri.
Bazirani na sjajnim skakačima i oslonjeni na fizičku snagu i u napadu i u odbrani, “Keramičari” su pred oba gola tako maksimalno koristili prednost u odnosu na tehnički jače rivale.
Dodatni faktor je korišćenje auta kao ofanzivnog oružja – sa Rorijem Delapom koji najdalje baca aut u ligi i Rajanom Šotonom koji je gotovo jednako dobar, ekipa Tonija Pjulisa je u prvoj polusezoni po ulasku u ligu sedam golova dala asistencijama iz auta, što je nezabeleženo u vrhunskom fudbalu. Jasno, uži teren značajno pomaže i kod ove taktike.
Stouk je vremenom ušao i u urbanu legendu, kao mesto ultimativnog izazova, pa su se pojavljivale šale tipa: “Lako je Mesiju u Barseloni, da li bi mogao to da uradi i u Stouku utorkom uveče?”, koje su vrlo brzo izašle iz okvira fudbala i sporta i počele da podsećaju na viceve o Čaku Norisu.
Žrtve takvog sistema igre najčešće su bile ekipe orijentisane u potpunosti ka tehnici, pa nije baš iznenađenje to što su Arsenalu trebala četiri gostovanja da dođe do prvog boda na vetrovitoj Britaniji.
Dodatni prostor po pravilu pogoduje tehnički orijentisanim timovima. Barselona je dugo igrala na širem terenu (105x72), a Real je sa svake strane imao “viška” (107x72), dok su Stamford Bridž (103x67) i Enfild (101x68) bili manji od standarda.
U prošloj sezoni terene ispod sadašnjeg standarda u Premijer ligi su imali: Stouk, Vest Hem (oba minimalne dimenzije), Liverpul, Everton, Stouk, QPR, Sautempton i Fulam, a Totenhem je nedavno povećao teren do standardnog.
Čisto da biste stekli osećaj koliku razliku prave “sitnice”, uporedite površinu standardnog terena sa onim na Britaniji: 7140 prema 6400 kvadratnih metara. Ako znamo da su FIFA dimenzije standardnog futsal terena 40x20, a FIBA košarkaškog 28x15 metara, jesno je da se po površini radi o razlici celog futsal terena ili gotovo dva cela košarkaška.
Dosadašnji propisi dozvoljavali su klubovima da po svom nahođenju koriste dužine između 100 i 110 metara i širine između 64 i 75 metara. Promena bi zbog stila igre teoretski trebalo da pomogne Arsenalu, a najviše odmogne Stouk Sitiju.
Stouk, koji ulazi u petu sezonu po ulasku u najviši rang i smatra senajuspešnijim timom koji se vratio u ligu u ovom veku, koristio je najmanje moguće dimenzije (100x74m), što je pomagalo njihovoj specifičnoj igri.
Bazirani na sjajnim skakačima i oslonjeni na fizičku snagu i u napadu i u odbrani, “Keramičari” su pred oba gola tako maksimalno koristili prednost u odnosu na tehnički jače rivale.
Dodatni faktor je korišćenje auta kao ofanzivnog oružja – sa Rorijem Delapom koji najdalje baca aut u ligi i Rajanom Šotonom koji je gotovo jednako dobar, ekipa Tonija Pjulisa je u prvoj polusezoni po ulasku u ligu sedam golova dala asistencijama iz auta, što je nezabeleženo u vrhunskom fudbalu. Jasno, uži teren značajno pomaže i kod ove taktike.
Stouk je vremenom ušao i u urbanu legendu, kao mesto ultimativnog izazova, pa su se pojavljivale šale tipa: “Lako je Mesiju u Barseloni, da li bi mogao to da uradi i u Stouku utorkom uveče?”, koje su vrlo brzo izašle iz okvira fudbala i sporta i počele da podsećaju na viceve o Čaku Norisu.
Žrtve takvog sistema igre najčešće su bile ekipe orijentisane u potpunosti ka tehnici, pa nije baš iznenađenje to što su Arsenalu trebala četiri gostovanja da dođe do prvog boda na vetrovitoj Britaniji.
Dodatni prostor po pravilu pogoduje tehnički orijentisanim timovima. Barselona je dugo igrala na širem terenu (105x72), a Real je sa svake strane imao “viška” (107x72), dok su Stamford Bridž (103x67) i Enfild (101x68) bili manji od standarda.
U prošloj sezoni terene ispod sadašnjeg standarda u Premijer ligi su imali: Stouk, Vest Hem (oba minimalne dimenzije), Liverpul, Everton, Stouk, QPR, Sautempton i Fulam, a Totenhem je nedavno povećao teren do standardnog.
Čisto da biste stekli osećaj koliku razliku prave “sitnice”, uporedite površinu standardnog terena sa onim na Britaniji: 7140 prema 6400 kvadratnih metara. Ako znamo da su FIFA dimenzije standardnog futsal terena 40x20, a FIBA košarkaškog 28x15 metara, jesno je da se po površini radi o razlici celog futsal terena ili gotovo dva cela košarkaška.
________________________________________________________________________________
